Легенде Академије фудбала
Prilikom poslednje utakmice reprezentacije Srbije i crne gore iskoristili smo priliku , da u bati stadiona FK Partizan porazgovaramo sa legendom naeg fudbala, Radoslavom "Zazom" Bečejcom . U prijantom razgovoru, često prekidani prolaznicima koji su se pozdravljali sa naim sagovornikom, dotakli smo se nekih sadanjih i prisetili nekih prolih događaja. U tekstu koji sledi prenosimo i delove iz tog razgovora. Moda se mlađi čitaoci i navijači fudbalskog kluba Partizan ne sećaju čuvene Partizanove četvorke iz ezdesetih godina, ali nai stariji ljubitelja sporta sigurno pamte ovo ime. Pamti ga verovatno i "ser" Bobi Čarlton, legenda engleskog Mančester Junajteda, kao i ondanji igrači Nanta, Verdera, Sparte, Mančestera, Reala i mnogih drugih evropskih i domaćih klubova kojima je svojom igrom i golovima "kvario" planove. Pamte ga i svi oni koji su te sezone 1965/66. pratili nezadrivi juri Partizana ka finalu Kupa evropskih ampiona. Verujemo ipak, da se svi pravi navijači Partizana sa aljenjem sećaju tog 11. maja 1966. godine, stadiona Hejsel u Briselu i finala KE-a sa madridskim Realom i Partizanovog "drim tima", u sastavu: Milutin okić (kapiten), Fahrudin Jusufi, Ljuba Mihajlović, Radoslav Bečejac , Branko Raović, Velibor Vasović, Mane Bajić, Vladica Kovačević, Mustafa Hasanagić, Milan Galić i Josip Pirmajer. Na klupi su bili: Ćurković, Damjanović, Davidović, Vislavski i Sliković. Trener je bio Abdulah Gegić (slika desno). Igra za divljenje i pamćenje i proputena prilika za aljenje, ali, to je fudbal... Bilo je to vreme kada se fudbal igrao srcem i duom, kada se igralo petom i kroz noge protivnika a ne đonom, kada se protivnički igrač nije ruio sa leđa ni po cenu izgubljenog finala. Tako su igrali ondanji majstori fudbala, tako je igrao i Zaza... Da podsetimo, Radoslav "Zaza" Bečejac je svoj fudbalski put počeo u FK Proleter iz Zrenjanina, tadanjem drugoligau, gde je dve godine bio prvi strelac lige. U FK Partizan dolazi 1963. godine i ostaje naredne 4 godine. Tih sezona bio je standardni prvotimac sa 198 odigranih utakmica. Pamte ga po izvanrednoj tehnici, zalaganju i temperamentu. Borbeno i sa puno ara, toliko da se zaradi i pokoji crveni karton na derbiju. "A ne svira pasivan ofsajd !!!???" govorio je "Zaza" sudiji...
Posle finala KE u Briselu, "zlatna generacija" se rastura. Jedan broj igrača, među kojima i Bečejac, odlazi iz Partizana. Od 1967. godine igra u FK Olimpija iz Ljubljane, gde ostaje narednih 5 godina. Pamti se, za ondanje prilike, rekordna suma transfera od 65 miliona starih jugoslovenskih dinara.
Nakon 5 sezona provedenih u Olimpiji, gde je bio jedan od najboljih igrača odlazi u inostranstvo u kolumbijski klub Santa Fe, ali posle odigrane sezone i povrede zavrava fudbalsku karijeru.
Započinje trenersku karijeru i postaje i trener prvog tima Olimpije, ali se kasnije uglavnom posvećuje radu sa mlađim selekcijama. Kako nam i sam govori: "to je posao koji se ne plaća...mora biti ili lud ili zaljubljen u taj posao da bi ga radio". Iz tadanje fudbalske kole Olimpije izaao je veliki broj budućih prvotimaca Olimpije i omladinskih reprezentativaca ondanje Jugoslavije. O trenerskom pozivu u fudbalu, govori kao o napornom i tekom, jer u timu postoji 11 igrača, 11 individua, 11 raspoloenja...a to sve treba sklopiti u jednu celinu.
Bio je i ostao zaljubljenik u juno-američki fudbal, za koji kae da je uivanje gledati, jer se tamo igra matovito i sa puno improvizacije, a gledalac "vidi da se neto događa", za razliku od evropskog fudbala u kome dominira taktika, jer kako Zaza kae: "Dobrog igrača mora pustiti da igra !".